Пјесник МОМИР ВОЈВОДИЋ - родитељи Миро и
Милка, рођена Бијелић - рођен је 18. фебруара 1939. године у Поношевцу. код Ђаковице,
Метохија, из које је у злом прољећу 1941. добјежао на очевим рукама у Морачу. изгнан
од Арнаута, острвљених на Србе, осокољених италијанским фашистичким трупама у Метохији.
У претку је из Метохије допро у Морачу крајем
15. вијека. када је војвода Богић Братојевић са својим родом и синовима допртљао
у Доњу Морачу. Дакле, пјесникова историјска судбина је вјековно чергање преко Проклетија
- из Метохије у Морачу, из Мораче у Метохију, из Метохије у Морачу.... И Метохија
и Морача су пјесников завичај, а Морача је извор пјесниковог језика, а Метохија
огњиште светосавске духовности. Молитва из олтара Љевишке чује се у олтару Мораче
и чак у Врагодолу и Добродолу – изворима ријеке Мораче, под планинама Лолом, Јаворјем
и Семољгором. Морача је бурно врело народног херцеговачког говора српског језика.
Морача је кроз вјекове била збјег ћирилице и цароставних књига кроз вјекове све
до ђавољег двадесетог вијека, који се острвио на ћирилицу и све староставне и цароставне
реликвије и златописе.
Метохијски погорјелац и изгнаник, избјеглица
и морачки беземљаш Момир Војводић завршио је основну школу у Горњој
и Доњој Морачи, гимназију у Никшићу и у Пећи,
а студије књижевности на Филолошком факултету у Београду 1964. године.
Био је посланик у Савезној скупштини СРЈ-е
- Вијеће грађана од 1992. до 1997. године, и сенатор је Републике Српске, по именовању
од Радована Караџића.
Прве стихове објавио је у гимназијским данима
1956. год. у "Студенту", потом у "Стварању" и бањалучким
"Путевима", а потом у "Савременику", "Делу",
"Књижевним новинама"...
Умро је 10 марта 2014 год. У Подгорици а сахрањен на сеоском гробљу
Убалац у Горњој Морачи
ОБЈАВИО ЈЕ КЊИГЕ ПЈЕСАМА
СВЕТИГОРА
(1970),
ТРАГОВИ
(1970),
НАДОЛАЖЕЊЕ
ПРАХА (1971),
МИРИС МРТВИХ ТРАВА (1972).
СТАРОСТАВНИК
(1974),
ГРОБОСЛОВИ
(1979),
НАСАМО
С КАМЕНОМ (1981),
ГРОБОСЛОВИ
РОДА КУРЈАЧКОГА (1981),
СА ИЗВОРА
МОЈИХ ГОРА -на њемачком
и српском језику-Зап.
Берлин(1981)
ЛАЂА
У КАМЕНИЦИ (1982),
ПУТНИКСА ТИСОВИМ ШТАПОМ (1983),
ГРАД
НАД ОБЛАКОМ (1984),
ГЛАС
ВУЧЈЕ ГОРЕ (1985),
МУКЕ
С УШИМА - сатиричне
пјесме - (1986),
ПРОЛИСТАЛА
ШТУЛА - житије
Вука Караџића у стиху - (1987),
ЧУВАР
ДИВЉИХ РИЈЕЧИ (1987),
АЗБУЧНА
МОЛИТВА - духовне
пјесме - (1988),
ЖЕРТВЕНО ПОЉЕ КОСОВО - антологија
пјесама о Косову од
1389. до 1989., издавач "Рад" –
Београд (1989).
ЗЕМЉЕ
ЈЕЗИК (1991),
ДАВНИ
ГЛАСНИК(1994).
БОЈЕ
ЗЕМЉЕ - (1994),
ГРОБОСЛОВИ
– избор епитафних пјесама
- СКЗ, Београд -
(1994).
ЧУВАР
ИЗВОРА ГОВОРА - избор
завичајних пјесама. - (1997),
ЖЕРТВЕНО
ПОЉЕ КОСОВО – Бој На Косову, еп, „Стручна
ккњига“ Београд - (1998),
ПОЕМЕ
И ПЈЕСМЕ ЈЕСЕЊИНОВЕ - превод
(1999),
АМЕРИЧКИ
АРНАУТЛУК - полемички
записи (2000).
ВОЖД ХАЈДУЧКИ ВОЈЕВОДА МИНА - еп (2002),
УСЈЕКОВАЊЕ ЛОВЋЕНА, (2002),
ГРОБОКАЗИ,
(2002).
ГРУМЕН ЗЕМЉЕ ПРЕД ТРОЈЕРУЧИЦОМ - хиландарска
пјесничка бројаница (2003),
ВИЈ
(2003),
ВОЖДЕ ОД СЕРБИЕ - еп о Карађорђу (2004),
ВОЖДЕ ОД СЕРБИЕ - еп о Карађорђу (2004),
РЕБРА
ПРОКЛЕТИЈА, (2004),
КУЋНИ
ВУК, (2004),
ИЗЛАЗАК "ЧАРНОЈЕВИЋА,
(2005),
САМОДРЖА ЈЕЗИКА СРПСКОГА, (2005),
КАМЕНЕ
ЧИТУЛЕ.
ТВРДО
НЕБО.
ПЈЕСНИЦИ.
ЗВЕЗДА
ГЛАДИ.
ЉЕТО
НА ГРОБЉУ...
Превео је поему ДЕМОН, М. Ј. Љермонтов. књига "Стварања" (1999). низове пјесама руских пјесника: А.
С. Пушкина, Ане Ахматове,
Марине
Цветајеве, А. Блока, Б. Пастернака, Ј. Бродског,
0. Мандељштама,
Н. Заболоцког, Беле Ахмадулине, Виктора Бокова,
Сергеја Главјука... Превод
СОНЕТНОГ ВИЈЕНЦА Прешерновог,
објављен је у Летопису
Матице српске, 1979. у октобарском броју, за који је професор словеначке књижевности проф. Димитрије Вученов написао
преводиоцу у својству
главног уредника Летописа и надлежног за словеначку књижевност да је то "најбољи превод Прешернове славне поеме
на српски језик"
Ако неко поседује још неку књигу од Момира Војводића било би добро да је скенира и мени проследи на обраду
